Stojan

Kada je Stojan objavio da se ženi, deda Miloje je puknuo iz lovačke puške. Za unuka prvenca ima svadba da bude najbolja. Pa neka je snajka Milica u drugom stanju, sakriće stomak belom haljinom. A i zli glasovi po selu će ućutatu. Nek sad kaže neko da je Stojan od zakona pobegao u zakon!

Oduvek je Stojan, kao najstarije muško dete u porodici, bio povlašćen. Kada je prvi put zbog neke sitne kradje bio priveden, deda Miloje je zapomagao i telefonirao sinu Zlatanu da se hitno vrati iz Francuske, gde je već godinama provodio više vremena nego u selu. Moralo se živeti, a ne iskače svaki čas iz rukava takva ponuda kakvu je dobio Zlatan da vozi šleper za stranu firmu, kojoj je komšijski rodja suvlasnik. Mama Stefanija je, kada su Stojana poslali u zatvor na mesec dana zbog tuče, samo kršila ruke i gledala u zemlju. Redovno mu je nosila u Padinsku skelu cigare i trpela uvrede koje je sipao na nju, kao da ga je ona gurnula u piće i kafane.

Školu Stojan nije završio. Stao je negde na pola prvog razreda gimnazije, onda su ga premestili u mašinsku, da bi na kraju preko veze uspeli da ga upišu i trogodišnju, na zanat za automehaničara. Završio ga je s teškom mukom i sa puno podmićivanja svakog i sviju. Ali naučio nije.

Svašta su pokušavali u porodici. Na kraju su išli i kod vračare. Pouzdano im je rekla da je neko iz sela bacio urok na njega i debelo im naplatila „skidanje“. Stojan je koliko tri dana posle toga završio u bolnici, zbog razbijene glave u kafanskoj tuči.

Kada je ocu Zlatanu prekipelo, uzeo je odmor, prvi put posle četiri godine, i došao kući da reši stvar. Nema druge, Stojan mora da pod čvrstu ruku. Preko ženinog ujaka, pa njegovog pašenog ubacio ga je na kurs za policajce. A Stojan, kavgadžija iz kafana, ženskaroš i pijanac odmah je sebe zamislio kako se vozi baš na motoru i patrolira selom!

Poslali su ga prvo da čuva ambasadu neke male zemlje za koju nikada nije čuo. Dobio je kućicu, motorolu, radno vreme po smenama, dežurstva. Najveća zabava mu je bila sedenje u hladu, i tek kada neko izadje iz zgrade, ustao bi da pozdravi, onako odsečno, šmekerski, kako je primetila prodavačica Milica iz susedne piljare. Reč po reč, razgovor po razgovor, i uskoro su Milica i Stojan zajedno odlazili s posla. Onda zajedno i dolazili.

I deda Miloje je mislio da je konačno sve rešeno. Svadba je bila velika, najveća u selu, svi su se sjatili da vide kako se konačno ugursuz skrasio. Otac Zlatan je muzici delio evre i šakom i kapom, a majka Stefanija je sumnjičavo vrtela glavom, pogledajuči snajkin stomak. Ma nije moguće da je to tek šesti mesec, a izgleda kao da je sedmi! A biće sin, vidi kako se trese kada igra! Uf, nos joj se krivi na desnu stranu kad se smeje, da neće ipak biti ćerka!

Milica je brzo prestala da radi, dogovorili su se u kući da iskristi porodiljsko bolovanje a da onda da otkaz. Ima uvek posla za vredne ruke na porodičnom imanju, a valjda će i još dece biti.

Još se svadbeni venac od prirodnog cveća iznad kapije nije ni osušio, a Stojan jedno veče nije došao kući. Javio se pred jutro da kaže da je kod kolege, dobio je sina pa su slavili. Došao je negde oko podne trećeg dana, majka Stefanija je snajku samo gurnula u sobu da ne vrišti na muža. Umorno mi je dete, kad se odmori...

Kad se odmorio, Stojan je pokupio svoje stvari i otišao! Uzalud ga je Milica vukla za ruku i pokušavala da je metne na svoj stomak, da čuje otkucaje nerodjenog deteta. Uzalud je Stefanija kukala, a onda bez glasa plakala. Deda Miloje je pokušao i štapom da zamahne, ali je Stojan samo lako odbio starčevu ruku. Otac Zlatan nije bio dostupan, negde je vozio.

Stojana nije bilo više od šest meseci. Milica se porodila koliko treće veče od njegovog odlaska. Ćerka je bila zdrava, lepa, ali ipak samo devojčica, rekao je Stojan kad su ga zvali da mu kažu. Posle se više nije ni javljao na telefon, kažu neki da je broj promenio. Video ga komšija iz susednog sokaka kako sedi u kafanu u onom petom selu, sve pevačica igrala oko njega i sedela mu u krilu. S njom je i otišao posle fajronta, dodao je drugi komšija, mada i nije bio tada u kafani, nego mu rekli u selu.

Kada se vratio kući, majka Stefanija je ponovo gurnuli Milicu u sobu kod ćerke, da joj ne jedi dete. Milica se te večeri pokunjeno pribila uz muža, zaspala uplakana na njegovom ramenu dajući mu svi svoju ljubav.

Stojan je nedelju dana sedeo ispred kuće u dvorištu, kaže, dobio je slobodno, starešina ga poslao da se odmori jer je bila tuča... Dalje ga nisu pitali, samo je deda odahnuo kada je video da još uvek ima značku i službeni pištolj. Kada su majka i žena oprale i pokrpale sve odeće što je doneo, a Boga mi po nešto i dokupile, da ih ne sramoti po selu, Stojan je ponovo otišao.

Milica je rodila dečačića devet meseci kasnije. Deda je puknuo te noći iz lovačke puške, da zna selo da se u familiji rodio naslednik. Stojan je saznao tek treći dan za sina, kada je došao na posao.

Devojčica i dečačić su dorasli do obdaništa. Milica i Stefanija redovno ide na njivu i u baštu, deda Miloje je bolestan. Kad god neko svrati, pita nosi li mu vesti od unuka. Otac Zlatan sve redje dolazi, kažu da u Parizu ima neku Kragujevčanku sa kojom živi. A i manje para šalje kući.

Za Stojana čuju u selu tek povremeno. Desi se i da svrati, doduše retko. Kad dodje, Milica opere sve što je doneo, složi odeću, a uveče čeka u spavaćoj sobi.