Nije me dugo bilo! Ne zato što nemam šta da kažem (ja uvek, ali baš uvek imam nešto da kažem). Prosto, bila sam zabavljena nekim drugim stvarima, koje su u tom trenutku bile važnije.
Na kraju, neki prioriteti u životu moraju da postoje. Na kraju, sad sam ih, onako drastično i promenila!
Ali otom potom. Nije to tema. Tema je moj nedavni put u Ameriku.
Išla sam da posetim brata i snaju. Provela skoro mesec dana s njima (nešto manje) i to po stogodišnje najhladnijem vremenu koje je zadesilo taj deo sveta! Smrzla sam se! Najgore od svega je bilo što nisam mogla sama da lunjam okolo, jer ako je napolju minus 10 i manje, nije baš za šetanje. Svejedno, išli smo kojekuda, mnogo toga su mi omogućili da vidim. Iiiii, dobila sam za Novu Godinu nov komp!!! Jao, duša je jedna, ima touch screen, a notebook, a... ma nemam reči! HVALA vas dvoje mojih najdražih!!!
Omiljeni deo odeće u Americi mi je bio moj pončo! Crni. Dugački. Veliki. S resama. Koji sam uradila onako iz inata sebi, e hoću i ja da imam nešto svoje, a onaaakooo baššš.
Bio je, što se ono kaže, i radni i paradni! Preko ono obične, dnevne varijante (ja ne nosim trenerka, nego imam neke kao pantalone, a od mekanog materijala kao za trenerke), do specijalne. To je ono kad obučem crnu majicu, crne pantalone, pa crni pončo preko, pa marama sa animal printom... onako zelenkasta... divotica!
Svuda sam bila primećena, hehehehe. Msm, nije to meni najvažnije na svetu, naravno, ali ja volim da nosim svoje heklano! Pa valjda treba da sama sebi budem najveća reklama! Bar ja tako mislim!
Ako neću sebi, pa kome ću! Msm, sebi i svojima!
Sad da znate, eto mene opet ovde, malo po malo!
A
OVO je pončo!!!
