A o čemu da pišem...

Mozak mi radi sto na sat. To ima veze valjda sa potrebom da se ponovo zakopam u reči i nastavim svoje isijavanje.

Dobro mi je došlo da malo pišem "pod moranjem". Urednik kaže, rok ti je juče, a ja prekosutra posaljem tekst! Dan kasnije nego treba. Dan ranije nego što se gazda nadao. Uvek je tako.

Umorna sam od renoviranja kuće. Bole me ledja svaki put kada se sagnem, ali nastavljam. Cilj mi je privlačan. Vidim sebe kako udobna zavaljena u sjajnu barsku stolicu pijuckam jutarnju kafu za šankom. I kako gledam tv u hladnjikavom prizemlju. Samo me strah da ne prodju vrućine dok ja sve to ne završim. Pa bude i dalje hladnjikavo, umesto toplog!

Nisam odavno šila. Heklam... ni sama ne znam šta. Tek da mi prodje vreme. Tek da zaposlim ruke.

I imam podužu listu nedovršenog. Zaturila sam je, pošto ni nju nisam dovršila. Mislim listu.

Suncokreti

Obično vidim neku mustricu ili fotku na netu, pa poželim da sebi (ili dragima oko mene) uradim tako nešto. E, i jedna bluzic što sam je videla bila je bela, pa tu još nekoliko detaljčića drugačije...

Pošto je šema bila jako nečitljiva, ja sam sve to lepo malko uradila po svome. Zadovoljna sam kako je ispalo, a najtačnije je da je lepo nosim. I ja, a i seka je obukla. Njoj posebno dobro stoji, na helanke (crvene) i sa majicom (crvenom) ispod. Ko mi je kriv što sam se ubucila!

Idemo dalje. Sada radim jednu crvenu bluzicu po šemi koju sam već radila (belu), ali baš sam se nameračila na bojicu!