Završila je gimnaziju u X. kao učenik generacije, iako poslednja dva razreda i nije bila nešto najsjajnija. Valjda su joj malo gledali i kroz prste, sve je nekako išlo po inerciji s obzirom da je još uvek, u toj školi, bilo sveže sećanja na njenu koju godinu stariju sestru, blistavu učenicu, i tad već uspešnu majku. Upisala se da „studira račun“, kako je govorila njena ponosna baba. Doduše, morala je da se dobro spremi za prijemni iako Vukovac, s obzirom da nije imala nekih nagrada na takmičenjima gde su obično oni iz Matematičke gimnazije bili neprikosnoveni. Mrzela ih je. Ne zato što su bili bolji, već zato što su to bili lako.
Fakultet je završavala putujući od X. do Beograda, svakog dana, koristeći vreme u autobusu da uči, koristeći svo slobodno vreme da uči. Apsolvent je postala a da i dalje nije znala gde je stanica voza kod Vuka, ili kako izgleda Sava centar.
Nije diploma bila samo posledica tog silnog bubanja na fakultetu. Brzo je otkrila kako da iskoristi zgodnu figuru, da proturi dekolte kolegi ili asistentu pod nos, pa da joj po nekad i progledaju kroz prste za neznanje. Smatrala je to ispravnim, a sebe vrhunskim stručnjakom, kakvih X. nikada nije imao, niti će imati.
Vratila se da predaje u školi. Kako je bilo vreme za osnivanje porodice, izabrala je perspektivnog a nadasve zgodnog lokalnog kafedžiju da bude otac njenog deteta, ali i da popunjava rupe u njenoj prosvetarskoj plati koja nije mogla da dostigne do kupovine svih krpica, tašnica i šminkice,do frizera i kozmetičara.
Rodjenje ćerke joj nije bilo baš po volji. Očekivala je da od para zgodnih roditelja njeno dete bude prelepo. Malena curica i jeste bila divna, ali je zečija usna morala biti operisana.
Dete je ubzo bilo zapostavljeno skoro sasvim od mlade majke. Otac je radio danju vodeći piceriju, noću restoran, da bi ispunio svojoj zahtevnoj supruzi sve želje. Devojčica, iako je bila napunila tri godine, uopste nije govorila, a i kada bi se oglasila, bio je to neki samo njoj razumljiv „jezik“.
Obaveza oko malene curice, muž koji je očekivao samo malo razumevanja za sve ono što joj pruža, njeni roditelji koji su pokunjeni kupili neko seosko imanje i otišli da obradjuju zemlju, s obzirom da nisu imali mesta u stanu koji su ustupili mladjoj ćerki, njegovi roditelji koji su, kada bi njoj zazvono telefon, izlazili iz sobe da ne smetaju snajki... sve je to bilo jedna velika nevolja i nagoveštaj kraha.
Prvo je pokušala da „zavede“ kolegu iz škole, zgodnog oženjenog, pa kada on nije odreagovao, bacila se na karijeru. Nije prihvatio kolektiv njenu ambicioznost, došlo je do sukoba, pa je brže bolje spakovala krpice i otišla u drugu školu da predaje.
Promenivši sredinu, poželela je da promeni i muža. Ostavila je zgodnog kafedžiju a dete povela sa sobom, valjda želeći da uvek ima čime da ga ucenjuje za još više novca.
Smatrala je da bi nova faza u njenom životu trebalo da bude novi muž i novo dete. Ovoga puta, izgledalo je da se odlučila da otac ne bude lepotan, već da bi, na primer, mogla da ima pametno dete. Recimo da otac bude sposobni i cenjeni kolega iz te nove škole, čiji sin je uspešan, sjajna, najbolji u generaciji.
Nije je sprečavalo u izvršenju plana ni to što je kolega, makar do tada, bio srećno oženjen. Svoje nabacivanje je pravdala zaljubljenošću, zbog koje je zaboravila koleginu ženu, dvoje dece, pa i svoje posete njima.
Koristeći sredinu koja voli da tračari, malogradjanske manire i uopšte učmalost u kojoj X. živi, ubrzo je uspela da unese nemir i razdor u koleginu porodicu. Na sreću, da li sasvim bez posledica, ne znam, ali nije uspela da do kraja rasturi tudji brak zbog „zaljubljenosti“.
Još uvek kolaju neke priče i pričice, iako je odavno kolega prestao čak i da joj se javlja na odmorima kada se slučajno sretnu na hodniku ili u zbornici. Ona i dalje zapostavlja devojčicu, koja sada govori, ali malo, tiho, boji se i svoje senke valjda. Posebno se boji majke, koja je vaspitava spartanski, terorom i vikom. Ko zna, možda i šamarima.
U X. su počele da kolaju novi tračevi, mnogo je onih koji se gurkaju i podsmehuju kada je vide. Ona i dalje smatra da je najpametnija, najbolja i sve naj u X. Nedavno joj je sestra rekla na nekoj slavi, pred svima, da će teško sebi naći novog muža, svima je već poznata njena narav i njena proračunatost. Uvredila se, ali je već sutradan došla da ostavi devojčicu da bi mogla da ode na neku proslavu, posle koje je satima sedela u kolima ispred kolegine kuće i čekala da ga vidi.
Njen bivši muž kafedžija oženio je neku klinku, skoro dva puta mladju, čekaju bebu. Devojčicu uzima što češće može, kupio je nova kola, novi stan. Po dogovoru sa socijalnom službom alimentaciju ne plaća, makar ne daje novac, ali devojčica ne oskudeva ni u čemu. Jedino spava kod mame, u stanu koji ona spremi samo kada treba neko da joj dodje, a i to se dešava sve redje.
